Схватања старих Грка о постанку света
О постанку живота и универзума код античких народа па тако и код старих Грка, није било нити је могло бити јединственог мишљења, као што га уосталом нема ни данас. Наравно, тумачења су тада била заснована више на машти него на неким иоле рационалним постулатима. У самој Хелади је постојао велики број митова о постанку света, од којих неки баштине тумачења од претходних и на њих упадљиво личе. Настали у различитим епохама, неки и пре доласка Хелена на Балкан, ови митови се међусобно прожимају и допуњују, али истовремено показују промене друштвених односа унутар етничких структура у којима су настали. Док најстарији митови нпр. Пелашки сведоче о томе да су настали у периоду доминације женског пола над мушким, познији су упадљиво патријахални. Овде се нећу упуштати у подробна тумачења ових митова (јер за то нисам подробан), већ чу покушати да их на сажет начин репродукујем и укратко објасним.
Пелашки мит о стварању света је најстарији и ван свак сумње настао у прехеленским временима. Овај мит је реконструисан на основу оскудних фрагмената сачуваних код Аполонија са Родоса, Хомера, Хесиода итд. Стварање света приписује се Еурноми, богињи свих ствари. Она се уздиже из хаоса и не нашавши ништа на чему би могла стајати, одвоји воду од неба играјући на таласима. Узевши у руке северни ветар она га протрља и тако настаде Офион, гигантска змија. Узбуђен Еурономним плесом Офион се обави око њеног нагог тела и оплоди је помоћу ветра Бореја. Лежећи на таласима извесно време Еуринома снесе огромно јаје. Офион се обавије око јајета како би га загрејао и после неког времена јајета се излегоше Сунце, Месец, звезде, планете и земља са свијим рекама, планинама, биљкама и животињама. Еуринома и Офион се настањују на Олимп, али међу њима убрзо долази до разлаза јер је Офион заслуге за стварање света приписао себи. За казну Еуринома га је прогнала у пећину дубоко под земљом. У ово време је из аркадске земље изникао Пелазг, први човек на свету и праотац свих Пелазга. Познато је да су Хелени прастановнике Грчке називали Пелазгима. Херодот их помиње на више места у свом делу (нпр.VI,137). На велику старос овог мита указује његов матријахални карактер. Стварање се приписује женском божанству, а мушки елемент није поменут ни у причи о оплођењу Еуриноме.
Хомерски и орфички митови о стварању света знатно су млађи од претходног и од њега преузимају многе елементе. Према хомерском миту сви богови, људи и сва жива бића изникли су из врела Океана који опасује свет, а Тетија је била мајка све његове деце. Алузија на Океана и Тетију као прапретке света налази се у четрнаестом певању ''Илијаде''. У дијалогу између Хере и Зевса, Хера каже:
''Иди хранодваци земљи да видиш области крајње
И Океана, нама полетак, и Тетију мајку
Штоно су мене држајућ' у дому одгајили добро''
Орфички мит говори о томе како се богињи Ноћи удварао Ветар, па је она снела сребрно јаје из кога је изашао златокрили Ерап (или Фан), творац земље, неба, Сунца и Месеца. Богиња је владала светом док јој власт није преузео Уран.
Сличност ова два мита са претходним је упадљива. Поново имамо богињу коју је оплодио ветар и поново имамо свет који се излегао из јајета, једино што се овог пута јавља нови елемент, Ерат као посредник. Иако и ови митови носе слике матријахата, прича о Урану и његовом преузимању власти сведочи о продору патријахлних елемената.
Олимпијски мит о стварању света у много чему се разликује од претходних, пре свега због прилично патријахалног карактера. Међутим, сличности ипак постоје. Суштина је у следећем: у почетку се Мајка Земља уздиже из Хаоса и рађа Урана. Уран проспе плодну кишу по пукотинама земље и она роди траву, дрвеће и животиње. Услед кише почињу да се стварају реке које су испуниле шупљине водом и тако су настала мора и језера. Након тога Мајка Земља роди три сторука џина Бријареја, Гига и Ката, а убрзо потом и три киклопа којима су касније приписана имена Бронт(гром), Стероп(муња) и Аргеј(сјај). Ови киклопи су били оговорни за градњу џиновских(''киклопских'') зидова. Према другој верзији овог мита коју преноси Аполоније са Родоса пре сторуких џинова родио се див Гармант који је први принео жртву Мајци Земљи.
Уран овде очигледно заузима положај праоца свих ствари, а ''уступак'' патријахату постоји утолико што је и он син Мајке Земље. Чини се да је овај мит извршио највише утицаја на потоњу традицију. Одисеј среће киклопе у току свог лутања, а Херодот помиње народ Гараианте који настањују Либију и ''беже ос страних људи и живе сасвим сами, те немају никаквог оружја и не знају да се бране''(IV, 174).
Ово су били најупечатљивији и (надам се) најзанимљивији хеленски и прохеленски митови о постанку света. О пет људских векова, свргавању Урана, Хроноса, Прометеју и другим легендама можда ће бити речи неки други пут.
Звонко Николић
Пелашки мит о стварању света је најстарији и ван свак сумње настао у прехеленским временима. Овај мит је реконструисан на основу оскудних фрагмената сачуваних код Аполонија са Родоса, Хомера, Хесиода итд. Стварање света приписује се Еурноми, богињи свих ствари. Она се уздиже из хаоса и не нашавши ништа на чему би могла стајати, одвоји воду од неба играјући на таласима. Узевши у руке северни ветар она га протрља и тако настаде Офион, гигантска змија. Узбуђен Еурономним плесом Офион се обави око њеног нагог тела и оплоди је помоћу ветра Бореја. Лежећи на таласима извесно време Еуринома снесе огромно јаје. Офион се обавије око јајета како би га загрејао и после неког времена јајета се излегоше Сунце, Месец, звезде, планете и земља са свијим рекама, планинама, биљкама и животињама. Еуринома и Офион се настањују на Олимп, али међу њима убрзо долази до разлаза јер је Офион заслуге за стварање света приписао себи. За казну Еуринома га је прогнала у пећину дубоко под земљом. У ово време је из аркадске земље изникао Пелазг, први човек на свету и праотац свих Пелазга. Познато је да су Хелени прастановнике Грчке називали Пелазгима. Херодот их помиње на више места у свом делу (нпр.VI,137). На велику старос овог мита указује његов матријахални карактер. Стварање се приписује женском божанству, а мушки елемент није поменут ни у причи о оплођењу Еуриноме.
Хомерски и орфички митови о стварању света знатно су млађи од претходног и од њега преузимају многе елементе. Према хомерском миту сви богови, људи и сва жива бића изникли су из врела Океана који опасује свет, а Тетија је била мајка све његове деце. Алузија на Океана и Тетију као прапретке света налази се у четрнаестом певању ''Илијаде''. У дијалогу између Хере и Зевса, Хера каже:
''Иди хранодваци земљи да видиш области крајње
И Океана, нама полетак, и Тетију мајку
Штоно су мене држајућ' у дому одгајили добро''
Орфички мит говори о томе како се богињи Ноћи удварао Ветар, па је она снела сребрно јаје из кога је изашао златокрили Ерап (или Фан), творац земље, неба, Сунца и Месеца. Богиња је владала светом док јој власт није преузео Уран.
Сличност ова два мита са претходним је упадљива. Поново имамо богињу коју је оплодио ветар и поново имамо свет који се излегао из јајета, једино што се овог пута јавља нови елемент, Ерат као посредник. Иако и ови митови носе слике матријахата, прича о Урану и његовом преузимању власти сведочи о продору патријахлних елемената.
Олимпијски мит о стварању света у много чему се разликује од претходних, пре свега због прилично патријахалног карактера. Међутим, сличности ипак постоје. Суштина је у следећем: у почетку се Мајка Земља уздиже из Хаоса и рађа Урана. Уран проспе плодну кишу по пукотинама земље и она роди траву, дрвеће и животиње. Услед кише почињу да се стварају реке које су испуниле шупљине водом и тако су настала мора и језера. Након тога Мајка Земља роди три сторука џина Бријареја, Гига и Ката, а убрзо потом и три киклопа којима су касније приписана имена Бронт(гром), Стероп(муња) и Аргеј(сјај). Ови киклопи су били оговорни за градњу џиновских(''киклопских'') зидова. Према другој верзији овог мита коју преноси Аполоније са Родоса пре сторуких џинова родио се див Гармант који је први принео жртву Мајци Земљи.
Уран овде очигледно заузима положај праоца свих ствари, а ''уступак'' патријахату постоји утолико што је и он син Мајке Земље. Чини се да је овај мит извршио највише утицаја на потоњу традицију. Одисеј среће киклопе у току свог лутања, а Херодот помиње народ Гараианте који настањују Либију и ''беже ос страних људи и живе сасвим сами, те немају никаквог оружја и не знају да се бране''(IV, 174).
Ово су били најупечатљивији и (надам се) најзанимљивији хеленски и прохеленски митови о постанку света. О пет људских векова, свргавању Урана, Хроноса, Прометеју и другим легендама можда ће бити речи неки други пут.
Звонко Николић
Додај коментар |
0 Трекбекови